JA slide show
Početna Funkcije kičme
Funkcije kičme PDF Štampa El. pošta

 

Mnogim sistemima masaže u centru pažnje je kičma tj. na nju se najviše daje akcenat. Takođe, u mnogim sistemima vežbanja, pogotovu istočnim, akcenat je na zdravlju, mobilnosti i elastičnosti kičme. Da li je stvarno kičma toliko važna? Da li je stvarno „Stub Života“? Pogledajmo neke osobine kičme i njenu funkciju u fizičkom telu, da vidimo da li je sa pravom najvažniji deo našeg tela.

Snaga i podrška

Kičma svojom građom i oblikom obezbeđuje snagu i podršku čitavom telu.

Grudni deo je zadužen za obezbeđivanje snage i stabilnosti čitavog tela sa naglaskom na gornji deo tela. Pokreti tog dela kičme su ograničeni samo na savijanje napred bez mogućnosti rotacije. Lumbalni deo nosi većinu težine tela, od pokreta ima mogućstvo rotacije, i savijanja u napred i u nazad.

Kičma, njena mobilnost i njena zakrivljena građa uz prisustvo mišića i tetiva, obezbeđuje našim telima najidealniji raspored naše težine, i ima mogućnost da adaptira naše telo na razne situacije (dizanje teškog ili velikog tereta, višak kilograma, trudnoća,…). U takvim situacijama zakrivljenja kičme se menjaju i adaptiraju trenutnoj situaciji kako bi obezbedili telu balans pomerajuću mu centar gravitacije u najoptimalniji položaj.

Pokret

Komplikovana građa kičme sa pratećim tkivima (ligament, mišići, tetive) dopušta telu da vrši pokrete kao što su savijanje u napred, u nazad, na stranu, izvijanje i rotiranje.

Vratni deo kičme je odgovoran za savijanje, okretanje i rotacije vrata i glave, čineći ga najmobnilnijim delom kičmenog stuba.

Zaštita nerava

Kičmeni stub pruža pouzdanu zaštitu nerava i kičmene moždine, bez kojih ljudska bića kao i svi kičmenjaci ne bi mogli da funkcionišu, pošto impulsi koji prolaze kroz njih kontrolišu funkcionisanje svih naših organa. Raspored i način povezivanja pršljenova, ligamenata i mišića stvaraju slojevitu zaštitu ne bi li što bolje zaštitili kičmenu moždinu i nerve i sprečili njihovo povređivanje.

Snabdevanje krvi

Pršljenovi su građeni od dovoljno koštane zapremine da proizvode crvena krvna zrnca i da skadište minerale u svom šupljem delu tela, poznatom kao koštana srž. Postoje dve vrste koštane srži, crvena i žuta (nastaje od crvene prilikom starenja). Crvena je zadužena za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, trombocita i belih krvnih zrnaca, dok žuta koštana srž sadrži velike količine ćelija masti i proizvodi manje količine belih krvnih zrnaca.

Zaštita organa

Grudni pršljenovi su tako građeni da omogućavaju pripajanje rebara na sebe, koji okružuju i štite naše vitalne organe. Grudni koš je građen iz grudne kosti, 12 pari rebara i 12 grudnih pršljenova. Prvih 7 rebara se prihvataju na grudnu kost, sledeća 3 rebra su vezana hrskavicom za njih, dok su poslednja dva slobodna tj. samo su vezani za kičmu. Takva građa grudnog koša mu obezbeđuje veću elastičnost u odnosu kakva bi bila da su sva rebra fiksirana. Prednosti toga se ogledaju u većoj pokretljivosti dijafragme i dodatnog mesta za širenje pluća, samim tim se olakšava proces disanja. Grudni koš takođe čuva dijafragmu, pluća i srce.

Apsorbovanje sile

Kičma pruža apsorbovanje šoka i pritiska usled šetanja, trčanja ili podizanja tereta zahvaljujući međupršljenskim diskovima. Diskovi se nalaze između svakog pršljena i služe za prevenciju trenja pršljenova jedan o drugi, a takođe imaju i ulogu da apsorbuju silu smanjivajući je svojim blagim širenjem i prenosem te apsorbovanje sile na sledeći diskus preko pršljena.

Zanimljivosti

Novorođenčad imaju skoro pravu kičmu sve do trenutka dok ne počnu samostalno da nose težinu svoje glave, tad kičma poprima svoje krivine. Crvena koštana srž može da se pretvori u žutu u relativno kratkom vremenskom roku, pod uslovom da je telo izloženo velikom gladovanju, kako bi imalo još masti da iz nje crpi dodatnu energiju. Tako i žuta koštana srž može čak i za par sati da se pretvori u crvenu u slučaju gubljenja krvi ili anemije.


UZAJAMNA POVEZANOST KIČMENOG STUBA SA ORGANIMA I BOLESTIMA

Kičmena moždina prolazi kroz kičmeni kanal. Grana se na kičmene nerve koji inervišu čitavo fizičko telo na taj način je mozak povezan sa čitavim telom i ima omogućenu konstantnu “komunikaciju” sa ostatkom tela. Od kičmene moždine do ostatka tela nerv mora da prođe kroz tunel, koga sačinjavaju međupršljenski disk, međupršljenski zglob, donja ivica luka gornjeg pršljena i gornja ivica luka donjeg pršljena.

Da bi svaki organ ili deo tela pravilno funkcionisao mora imati nesmetanu konstantnu komunikaciju sa mozgom. Što znači da mozak mora konstatno da prima i šalje informacije kroz kičmenu moždinu i nerve kroz čitavo telo o njihovom trenutnom stanju. Pri dizanju tereta, naglog pokreta, pada, nekontrolisanog pokreta može da dođe do suvišnog pomeranja pršljena. Tada se pršljen nalazi u stanju kada je ispadnut, upadnut ili pomeren. U tim slučajevima dolazi do sužavanja tunela kroz koji prolazi nerv (uklješten nerv), i komunikacija mozga i tog dela tela biva ometana. Nerv koji je pod uklještenjem, zbog iritacije koja je nastala, šalje iskvarene informacije određenom organu ili delu tela. Vremenom funkcija organa slabi, dok na kraju ne oboli.

Dislokacija pršljena se najefikasnije tretira masažom i istezanjem radi opuštanja okolnih mišića i time vraćanje pršljena na svoje mesto. Manipulaciju odnosno “krckanje” kičme, napadnu tehniku vraćanja pršljena na svoje mesto, je najbolje koristiti kao poslednji izbor.

Ako se ikad izabere manipulacija treba imati na umu da postoje mnoge tehnike manipulacije kičme i da nisu sve optimalne. Definitivno najvažnija informacija koju treba imati na umu je da mnogi ljudi završavaju razne kurseve i ne znaju svi da rade pravilno tj. ne dozvoliti svakome da vam radi manipulacije kičme.


GRAĐA KIČME

Pored koštanih delova, kičma se sastoji i od mekanih tkiva koji joj doprinose na snazi, pokretljivosti i elastičnosti.

Međupršljenski diskovi

Međupršljenski diskovi čine između jedne trećine i jedne četvrtine čitave dužine kičme. Nalazeći se u sendviču izmedju dva pršljena, oni sprečavaju trenje između njih i služe za upijanje svih šokova i pritiska u kičmi koji se javlja pri šetanju, trčanju ili podizanju tereta.

Građeni su iz 2 dela. Iz želatinastog jezgra (Nucleus pulposus) i slojevitog fibroznog omotača (Anulus fibrosus), koji obavija želatinasto jegro. Diskovi su najveći organ u ljudskom telu koji se ne snabdeva krvotokom, već difuzijom hranjljivih materija iz krvnih sudova oko njega.

Medjupršljenski zglobovi

Ovi zglobovi povezuju pršljenove i nalaze se u zadnjem delu kičmenog stuba. Svaki pršljen ima dva para zgloba, jedan par prema gore i jedan prema dole. Ovi zglobovi osim što povezuju pršljenove, ograničavaju savitljivost kičme i time je čuvaju od preteranih pokreta.

Mišići, tetive i ligamenti

Skeletni (poprečno prugasti) mišići pored svoje odgovornosti za govor, disanje, gutanje odgovorni su i za kretanje i održavanje pozicije tela. Oni daju snagu, balans i spoljni izgled našeg fizičkog tela. Imaju sposobnost kratkotrajne snažne kontrakcije i potpune relaksacije zavisno od naše namere, jer su pod kontrolom naše volje.

Funkcija tetive je da spoji mišić sa kosti. Pošto imamo mnogo leđnih mišića, imamo i mnogo tetiva koji daju dodatnu stabilnost kičmi.

Ligamenti kičme povezuju pršljenove i daju strukturalnu stabilnost kičmi.

Kičmeni kanal

Svaki pršljen ima šupljinu, koja se nalazi u sredini pršljena. Kičmeni kanal je prostor odnosno šupljina koga izgrađuju šupljine pršljenova. U kičmenom kanalu se nalazi kičmena moždina, brojni krvni sudovi i cerebro-spinalna tečnost, čija loša cirkulacija može da izazove brojne probleme npr. glavobolje, migrene, menstrualne probleme, digestivne probleme, doprinos artritisu, itd.

Kičmena moždina

Kičmena moždina je deo centralnog nervnog sistema, smešten u kičmenom kanalu. Proteže se od mozga do prvog lumbalnog pršljena. Njena glavna funkcija je da sprovede nervna impulse od mozga do ostatka tela kao što su organi i ekstremiteti.

Kičmeni nervi

Kičmeni nervi se granaju iz kičmene moždine i ima ih ukupno 31 par. Osam vratnih, dvanaest grudnih, pet slabinskih, pet krsnih i jedan trtični. Vratni nervi su povezani sa glavom, vratom, ramenima, rukama i dijafragmom. Grudni nervi su povezani sa grudima i pojedinim delovima trbuha. Slabinski su povezani sa donji delom trbuha, zadnjicom i delom nogu. Trtični su povezani sa butinama, podkolenicama, stopalima i spoljnim delom genitalija.


REGIONI KIČME

Postoje 5 regiona kičme, svaki sa svojim funkcijama i karaktrestikama. Vratni region (7 pršljenova), grudni region (12 pršljenova), slabinski region (5 pršljenova), krsni region (5 spojenih pršljenova) i trtični region (3-5 spojenih pršljenova).

Kičma ima 4 prirodna zakrivljenja. Dve lordoze (konkavna zakrivljenja kičme, nalaze se u vratnom i slabinskom regionu) i dve kifoze (konveksna zakrivljenja kičme, nalaze se u grudnom i krsnom regionu).

Vratni (cervical) region

Vratni region se proteže od baze lobanje do grudnog regiona, prema kome se i pršljenovi povećavaju spuštajući se do njega. Grade ga 7 pršljenova.

Za razliku od ostalih pršljenova, vratni pršljenovi imaju male otvore za krvne sudove koji snabdevaju mozak kiseonikom. Nepravilnim manipulacijama (krckanjima) vratnih pršljenova mogu se lako ozlediti ti krvni sudovi. Zato treba paziti kome se daje da vam “krcka” vrat.

Vratni region je najpokretljiviji i on obezbeđuje pokretljivost vrata i glave. Savijanje vrata u napred, nazad, levo i desno čine svih 7 pršljenova, dok se okretanje glave u levo i desno vrši samo izmedju prvog i drugog pršljena.

Grudni (thoracic) region

Grudni region kičme se nalazi u nivou grudnog koša i glavni je oslonac rebrima koji nam štite glavne organe u telu. Izgrađuje ga 12 pršljenova čija je veličina sve veća kako se bliži lumbalnom regionu, koji poseduje najveće pršljenove. Najizraženija tačka grudne kifoze čini sedmi grudni pršljen odnosno T7.

Slabinski (lumbar) region

Mada zvanično lumbalni deo grade 5 pršljenova, postoje izuzeci koji poseduju i šesti pršljen. Lordoza lumbalnog dela je izraženija kod ženskog pola, naročito u donjem delu lumbalnog regiona.

Lumbalni region je zadužen za savijanje i rotiranje; obezbeđuje nam snagu za podizanje i guranje kako lakih tako i teških stvari. Njegova funkcija ga čini ujedno i mestom sklonom povredama i lako povredivim mestom.

Kičmena moždina se završava kod prvog lumblanog pršljena L1, odakle počinje da se grana na mnoge nerve koji se protežu kroz donji deo trupa i čitave noge. Skup tih nerava se naziva cauda equina tj. konjski rep.

Krsni (sacral) region

Sastoji se od 5 sraslih pršljenova, i sačinjava zadni zid karlice. Postoje razlike u njegovoj građi između muškaraca i žena. Žene imaju kraći i širi sakralni deo od muškaraca. Ugao zakrivljenosti sakralnog regiona je indvididualan, mada je kod muškaraca u proseku manji ugao zakrivljenosti nego kod žena.

Trtični (coccyx) region

Sastoji se od 3-5 sraslih pršljenova i nalazi se u korenu kičme. Smatra se ostatkom repa, koji je tokom evolucije zakržljao.

Trouglastog je oblika, a veličina individualna. Za razliku od ostalih pršljenova, trtični deo je sastavljen od same kosti.

 

VIDEO

POGLEDAJTE

 

kicma_1.jpg

 

spinal-column-vertebrae.jpg

 

 

Utisci Klijenta

Pogledajte knjigu utisaka naših klijenata...utisci

Galerija

Pogledajte galeriju slika ...kicma

 

Ko je na vezi?

Imamo 9 gostiju na mreži

Prodajni centar

  • Rableova 17, lokal 18
  • 11000 Beograd, Srbija
  • Tel: (+381) 11 7436 447
  • Mob: (+381) 65 801 42 13
  • PIB: 105236973
  • Matični broj:20345918

Meta tags

masažna fotelja , masažni kreveti , fotelja za masažu , masažne fotelje , stolice za masažu , masaža , krevet za masažu , kiropraktor krevet , migun krevet , kicma , krevet za masažu , masažni centar , lečenje kičme , centar za masažu , termomasažni krevet , termo masažni krevet , žad , terapeutski kreveti , oprema za salone , kiropraktika , kičma , artritis , kostobolja , deformiteti kičmenog stuba , okoštavanje kičme , masažne stolice ...